Otvoreno pismo Legiji (časti)
Poštovani arbitri LEGIJE (časti), dodelili ste najviša odlikovanja Republike Francuske srpskoj građanki, gospođi Ružici Đinđić, i srpskom građaninu, gospodinu Veranu Matiću. Za ovu veličajnu dodelu znali smo i ranije, ali smo svečano uručenje videli na televiziji. Dobitnica Ružica je, kao i uvek, izgledala prelepo i premilo, a orden joj je ambasador Francuske u Srbiji, mesje taj i taj, prikačio baš na pravom mestu na njenoj svečanoj crnoj toaleti za specijalne prilike i zasluge, izuzimajući Specijalni sud. To purpurno najviše odlikovanje za izvanredne zasluge njenu je haljinu osvežilo do neslućenih razmera elegancije. Nenadoknadiv prizor - spoja lepote i zasluge, Fondacije i usluge. Ružica je ovom prilikom prevazišla i legendu francuskog filma Katrin Denev, kako u filmu „Šenbrunski kišobrani“ tako i u filmu „Lepotica dana“. Estetski, vizuelno i virtuelno. Veran Matić nije nikoga prevazišao, ali će, čini se, jednog dana prevazići i samoga sebe kad dobije orden LEGIJE STRASTI za pitanja humanizma i renesanse za zlostavljanje u Srbiji bez zlostavljanja Srbije i postane vitez podvezice potkolenice, bez vulgarnih asocijacija na kolenicu s renom.
Verovatno da je Veran i zavredeo taj orden, s obzirom na to da njegova medijska kuća „ORDENIRA“ u tom smislu, što Vama, poštovani arbitri Legije (časti), nije promaklo ni u slučaju Vaše zaslužne dobitnice, gospođe Borke Pavićević, onomad, čime se stiče utisak da posedujete pristojnu količinu takvog ordenja za zaslužne Srbe i da, nijedan od njih, nije falsifikat ili odlivak Legije.
Međutim, u slučaju časne dobitnice Legije gospođe Đinđić nije mi najjasnije: kako je i zašto zaslužila ovo najviše odlikovanje, osim što joj prelepo pristaje, kao i svaki ukras njene evropske i regionalne lepote?
Kao osnivačica i pregalnica Fondacije „Dr Zoran Đinđić“, gospođa Ružica zaslužuje mnogo (čak više i od ordena), ali ne i sam orden! Koliko god naklonost moje malenkosti visoko i daleko sezala prema gospođi Ružici, toliko i moje čuđenje plitko seže kada je o ovom odlikovanju reč, jer se suprugom pokojnog (legendarnog) premijera ne može biti ni po zanimanju, ni po vokaciji, ni po zaslugama!
Dakle, Ružica na Prkosima, mesje, NE ZAVREĐUJE to odlikovanje sama po sebi, uprkos Fondaciji i svom tragičnom udovištvu i ostalim decentnim demokratskim pozicijama. Uostalom, u brojnim je intervjuima Ružica, između ostalog, govorila i „kako voli da pegla“, te strahujem da će i trake visokog odlikovanja „prepeglati“ da bi izgledale što lepše i upečatljivije... No, šalu na stranu i ironiju po stranu - prebrzo je i olako ovaj orden Ružici dodeljen. Sve mi se čini da i taj Legija (časti) ide nekako „po ključu“ i da postoje srpski „kadrovici“ koji ga imaju poneti.
Umesno je, pa i ljudski, žaliti svaku udovicu, naročito udovicu ubijenog lidera i vizionara, više je nego umesno dodeliti joj i visoka priznanja ukoliko se ne povuče u Onazisovu jahtu, kao Džeki Kenedi, ali Legija (časti) mu to dođe malo preterano, te orden počne više da liči na broš nego na odlikovanje.
Time ne želim da kažem da je Ružica „samo“ supruga pokojnog Đinđića, ali odgovorno izjavljujem da je slučaj njenog supružništva sa njim bio odlučujući faktor ove dodele, što bi prava žena borac i osnivačica Fondacije mogla i odbiti, čekajući neki sledeći istorijski i diplomatski trenutak. Ne znam da li je Francuska dodelila orden Legije časti Simon de Bovoar, životnoj saputnici Žan-Pol Sartra, ali i ako jeste, onda je to priznanje dodeljeno njoj, a ne Sartrovim senima, pošto su oboje u filozofiji i društvenom angažmanu bili „egal“, kako se to kaže na francuskom.
Ovaj politički visoki čin Republike Francuske mora se smatrati diplomatskim preterivanjem u korist Ružice. Izvor: Kurir